1. Pojam i značaj metodike nastave
Metodika nastave predstavlja naučnu disciplinu koja se bavi proučavanjem ciljeva, sadržaja, metoda, oblika i sredstava nastavnog procesa, sa ciljem njegovog što efikasnijeg ostvarivanja. U kontekstu plesne edukacije, metodika nastave plesa obuhvata teorijske i praktične principe organizovanja, izvođenja i evaluacije časova plesa u skladu sa psihofizičkim karakteristikama polaznika.
Značaj metodike nastave plesa ogleda se u činjenici da plesna aktivnost istovremeno deluje na motorički, kognitivni, emocionalni i socijalni razvoj pojedinca, te zahteva planski i sistematski pedagoški pristup.
2. Ciljevi nastave plesa
Ciljevi nastave plesa mogu se klasifikovati u sledeće kategorije:
-
Opšti ciljevi – doprinos celokupnom razvoju ličnosti, formiranju estetskog ukusa i usvajanju zdravih stilova života
-
Obrazovni ciljevi – sticanje znanja o plesnoj tehnici, terminologiji, ritmu i muzičkoj strukturi
-
Vaspitni ciljevi – razvoj radnih navika, discipline, odgovornosti i međusobnog uvažavanja
-
Funkcionalni ciljevi – unapređenje motoričkih sposobnosti (koordinacija, ravnoteža, snaga, fleksibilnost)
Jasno definisani ciljevi predstavljaju osnovu za izbor nastavnih sadržaja i metoda rada.
3. Nastavni sadržaji u plesnoj edukaciji
Nastavni sadržaji na časovima plesa obuhvataju:
-
osnovne i složene plesne korake i figure
-
tehniku izvođenja pokreta (držanje tela, prenos težine, dinamiku)
-
elemente muzičke pismenosti (ritam, tempo, fraza)
-
prostornu orijentaciju i partnersku komunikaciju
Izbor sadržaja mora biti u skladu sa uzrastom, nivoom znanja i ciljevima nastavnog programa.
4. Struktura časa plesa
Metodički pravilno oblikovan čas plesa sastoji se od tri osnovna dela:
4.1. Uvodni deo časa
Uvodni deo ima funkciju pripreme organizma za rad i prevencije povreda. Obuhvata opšte i specifično zagrevanje, vežbe mobilnosti i istezanja, kao i postepeno uvođenje u ritam i karakter plesa.
Cilj zagrevanja je priprema tela za fizički napor i smanjenje rizika od povreda. Obuhvata:
-
lagane kardio vežbe
-
mobilizaciju zglobova
-
istezanje mišića koji će biti najviše angažovani.
Zagrevanje treba da bude prilagođeno uzrastu, nivou znanja i vrsti plesa.
4.2. Glavni deo časa
Glavni deo časa predstavlja centralni segment nastavnog procesa i obuhvata realizaciju planiranih nastavnih ciljeva. U ovom delu se primenjuje princip postepenosti i sistematičnosti, pri čemu se sadržaji usvajaju od jednostavnijih ka složenijim, uz stalnu korekciju i povratnu informaciju.
U glavnom delu realizuju se nastavni ciljevi časa:
-
učenje novih koraka ili figura
-
ponavljanje prethodno naučenog gradiva
-
povezivanje elemenata u kraće ili duže plesne celine
Metodički pristup ide od lakšeg ka težem, od poznatog ka nepoznatom, uz jasnu demonstraciju, verbalno objašnjenje i postepeno uvođenje ritma i muzike.
4.3. Završni deo časa
Završni deo časa ima za cilj smanjenje intenziteta aktivnosti, relaksaciju mišića i evaluaciju ostvarenih rezultata.
Završni deo ima za cilj smirivanje organizma i evaluaciju rada:
-
vežbe disanja i istezanja
-
kratko ponavljanje ili izvođenje naučenog
-
povratna informacija instruktora i motivacija polaznika
5. Metode rada u nastavi plesa
U nastavi plesa primenjuju se različite didaktičko-metodičke metode, među kojima se izdvajaju:
-
Demonstraciona metoda – vizuelno prikazivanje plesnih elemenata (instruktor pokazuje pokret ili figuru)
-
Verbalno-instruktivna metoda – objašnjavanje tehničkih i ritmičkih aspekata (verbalno pojašnjenje tehnike, ritma i dinamike)
-
Metoda ponavljanja i vežbanja – usvajanje i automatizacija pokreta (ključna za automatizaciju pokreta)
-
Analitičko-sintetička metoda – razlaganje složenih pokreta na osnovne elemente i njihovo povezivanje (razlaganje pokreta na delove, pa njihovo povezivanje)
-
Kreativno-istraživačka metoda – podsticanje improvizacije i samostalnog izražavanja
Efikasna nastava plesa zasniva se na kombinovanju navedenih metoda.
6. Metodički principi u nastavi plesa
Osnovni metodički principi koji se primenjuju u nastavi plesa su:
-
princip svesnosti i aktivnosti
-
princip prilagođenosti uzrastu i individualnim sposobnostima
-
princip kontinuiteta i ponavljanja
-
princip povezanosti teorije i prakse
Primena ovih principa doprinosi kvalitetnijem i trajnijem usvajanju znanja.
7. Uloga instruktora u nastavnom procesu
Instruktor plesa ima višestruku ulogu: pedagošku, organizacionu, motivacionu i evaluativnu. Od njega se očekuje posedovanje stručnih znanja iz oblasti plesa, metodike nastave i pedagogije, kao i sposobnost prilagođavanja rada različitim grupama polaznika.
Instruktor nije samo demonstrator pokreta, već i:
-
pedagog
-
motivator
-
organizator rada
-
uzor u ponašanju i komunikaciji
Pozitivan stav, strpljenje i jasna komunikacija ključni su za uspešnu nastavu i prijatnu atmosferu na času.
8. Evaluacija u nastavi plesa
Evaluacija predstavlja proces praćenja i procenjivanja napretka polaznika. Može biti:
-
formativna (tokom nastavnog procesa)
-
sumativna (na kraju određenog perioda)
Cilj evaluacije nije samo ocenjivanje, već i unapređenje kvaliteta nastavnog rada.
Individualni pristup i diferencijacija nastave
Jedan od najvažnijih metodičkih principa u nastavi plesa jeste prilagođavanje polaznicima. Grupe su često heterogene po uzrastu, fizičkim sposobnostima i prethodnom iskustvu, pa instruktor treba da:
-
ponudi lakše i teže varijante istog pokreta
-
obrati pažnju na individualne greške
- podstakne slabije, a zadrži izazov za naprednije polaznike
Zaključak
Metodika nastave na časovima plesa predstavlja ključni faktor uspešne plesne edukacije. Sistematski planiran nastavni proces, zasnovan na jasno definisanim ciljevima, adekvatnim metodama rada i pedagoškim principima, omogućava celovit razvoj polaznika i dugoročnu afirmaciju plesa kao vaspitno-obrazovne delatnosti.
Facebook Comments