Bila jednom jedna svinja po imenu Ružica, koja je živela na maloj farmi na periferiji sela Veselo Brdo. Ružica je bila veoma znatiželjna svinja i uvek je volela da isprobava nove stvari. Jednog dana, dok je posmatrala kokoške kako leže jaja, Ružici je pala na pamet genijalna ideja – ona će postati prva svinja koja leže jaja!
Ružica je bila odlučna. Provela je sate posmatrajući kokoške, beležeći njihove pokrete i zvukove koje prave dok leže jaja. “Ako one mogu, mogu i ja,” rekla je sama sebi, puna entuzijazma.
Sledećeg jutra, Ružica je ušla u kokošinjac i zauzela jedno od gnezda. Kokoške su je gledale sa zaprepašćenjem. “Šta ti radiš ovde?” upitala ju je glavna kokoška, Koka Pipi.
“Pa, ležem jaja, naravno,” odgovorila je Ružica sa samopouzdanjem.
Kokoške su se smejale toliko glasno da su probudile sve životinje na farmi. Ali Ružica nije odustajala. Sedela je u gnezdu, grčeći se i naprežući, pokušavajući da položi jaje. Prolazili su sati, a Ružica je počinjala da shvata da možda nije tako lako ležati jaja kao što je mislila.
U međuvremenu, farmer Jova je primetio da je Ružica nestala. Tražio je po celoj farmi dok je konačno nije našao u kokošinjcu, iscrpljenu i smešnu, sa perjem oko sebe.
“Ružice, šta to radiš?” upitao je Jova, ne mogavši da zadrži smeh.
“Pokušavam da ležem jaja, Jova,” rekla je Ružica, tužno.
Farmer se smejao sve dok mu suze nisu krenule niz obraze. “Ružice, ti si svinja, a svinje ne ležu jaja. Ali znaš šta, napravio sam ti posebnu nagradu za tvoj trud.”
Jova je doneo veliku činiju punu Ružičinog omiljenog jela – sveže povrće i malo kukuruza. Ružica je bila presrećna i brzo je zaboravila svoj neuspeh u leženju jaja. Kokoške su je od tada poštovale, ne zbog njenog neuspeha, već zbog njenog truda i upornosti.
I tako je Ružica naučila važnu lekciju – da nije važno šta pokušavaš da postigneš, već koliko si spreman da se trudiš i da ne odustaješ. A na farmi Veselo Brdo, svinje možda ne ležu jaja, ali svakako znaju kako da se zabavljaju i smeju.
Facebook Comments