Stiv Nikolić je bio poznat po dve stvari: svojoj neverovatnoj hrabrosti i još neverovatnijem smislu za humor. Kada je dobio zadatak da se infiltrira u Severnu Koreju, znao je da će mu taj humor možda biti jedino oružje koje mu može pomoći da preživi. Njegova misija bila je prikupljanje informacija o tajnim nuklearnim projektima, ali niko nije mogao da predvidi koliko će situacija postati smešna.
Infiltracija
Stiv je ušao u Severnu Koreju pod lažnim identitetom kao strani inženjer angažovan za rad na industrijskom projektu u Pjongjangu. Njegova pokrića bila su savršeno isplanirana; imao je falsifikovane dokumente, lažnu biografiju i podršku iz senke od strane saveznika u Južnoj Koreji. Sve je išlo glatko dok jednog dana nije shvatio da mora učestvovati u obaveznoj državnoj koreografiji za godišnjicu Velikog Vođe.
Stiv, potpuno nespretan u plesnim pokretima, jedva je uspeo da izbegne da ga ne otkriju. Njegova interpretacija “plesa hrabrog vojnika” izgledala je kao da se bori sa nevidljivim paukom na sceni, što je izazvalo smeh među prisutnim oficirima. Srećom, smeh je bio pozitivan, a Stiv je proglašen za “najsmešnijeg stranog inženjera” te godine.
Otkriće i bežanje
Međutim, posle nekoliko meseci, njegov pokriće je bilo ugroženo. Jedan od kolega iz inženjerskog tima, Čang, postao je sumnjičav i počeo je da istražuje Stivovu prošlost. Kada su vlasti počele da postavljaju pitanja, Stiv je znao da je vreme za beg. Ali kako pobeći iz zemlje gde je svaki korak nadziran?
Plan za bekstvo bio je jednostavan, ali izuzetno rizičan. Trebao je da stigne do granice sa Kinom i pređe reku Tumen. Kontaktirao je svoje saveznike u Južnoj Koreji koji su mu obezbedili pomoć od strane lokalnog vodiča, bivšeg dezertera koji je poznavao sve tajne rute.
Beg kroz Severnokorejski pejzaž
Stiv je krenuo pod okriljem noći, sa vodičem po imenu Jong. Kretali su se brzo i tiho kroz šume i sela, izbegavajući patrole i osmatračnice. Na jednom od odmora, Jong je iz torbe izvadio nešto što je izgledalo kao ukiseljeni kupus i ponudio Stivu.
Stiv je zgrčio lice: “Da li je ovo još jedan način da me naterate da bežim brže?” Jong se nasmejao, a Stiv je jedva progutao zalogaj kimčija, pitajući se kako ljudi mogu jesti nešto što izgleda kao da je oživelo iz tegle.
Nakon nekoliko dana napornih i opasnih putovanja, stigli su do reke Tumen. Pre nego što su prešli, morali su da se sakriju u obližnjem kokošinjcu da izbegnu patrolu. Naravno, jedan od petlova nije bio srećan što ima nove cimere i počeo je da ih napada.
Konačan prelazak
Kada su konačno došli do reke, Stiv je shvatio da ne zna plivati. “Sjajno, poslaše špijuna u zemlju sa granicom preko reke koji ne zna da pliva,” mrmljao je. Jong mu je dao plastičnu patkicu na naduvavanje kao improvizovani plutajući uređaj. Stiv je prešao reku držeći se za patkicu, boreći se sa strujom i smejući se apsurdnosti situacije.
Na kineskoj strani, saveznici su ih dočekali. Jong je odmah odveden na lečenje, a Stiv je prebačen na sigurno. Njegova misija je završena. Uspio je da prenese ključne informacije saveznicima, iako je to zahtevalo ogroman rizik i žrtvu.
Epilog
Stiv Nikolić je postao heroj među svojim kolegama špijunima, ne samo zbog svoje hrabrosti već i zbog svog neuništivog smisla za humor. Njegova priča postala je legenda, inspiracija za sve one koji se bore za slobodu i pravdu, a u kancelarijama obaveštajnih službi često su pričali o “špijunu sa patkicom” uz puno smeha i poštovanja.
Facebook Comments