Na sunčanim padinama Kaktus Gulcha, mala zajednica penzionera okuplja se svake godine da proslavi svoje nesvakidašnje Olimpijske igre. Ove godine, uzbuđenje je bilo veće nego ikada, jer su se okupili neki od najneobičnijih i najtalentovanijih takmičara.
Streljaštvo: Uspon Stivi Vandera
Stivi Vander, slepi strelac, bio je zvezda streljaštva. Koristeći sofisticirani audio sistem koji je emitovao zvuke kada je bio na pravoj putanji, Stivi je uspevao da pogodi metu s neverovatnom preciznošću. Jednom prilikom, dok je ciljao, čuo je glas iz publike: “Stivi, pazi, to je muva na meti, ne meta!” Stivi je ispalio metak i pogodio muvu u letu. “Pa, bar smo se rešili tog insekta,” rekao je Stivi kroz smeh dok je publika aplaudirala.
Plivanje na 200 Metara: Pera Kosmonaut
Pera Kosmonaut, nekadašnji kosmonaut koji je proveo poslednjih pet godina u komi, učestvovao je u plivačkom takmičenju na 200 metara dok je još uvek bio u komi. Pošto je bio u potpunom snu, nije mogao da zapliva. Umesto toga, plutao je do cilja. Njegova pozicija u vodi bila je nevino nepromenjena, a njegovi podržavaoci su navijali kao da je to najizvanredniji performans ikada. “Čini se da je gravitacija u komi još uvek u punoj snazi,” rekao je jedan od sudija dok je Pera nespretno stigao do kraja. “Pera je dokazao da je i sanjanje u komi visoka umetnost!”
Bauljanje za Invalide: Radojka Stanić
Radojka Stanić, nepokolebljiva prvakinja u bauljanju za invalide, bila je pravi šou. Njena odlučnost i snaga su je dovele do prvog mesta, ali ne bez humora. Jednom prilikom, tokom bauljanja, Radojka je zalutala na stazu za trkače. Kada je shvatila gde se nalazi, viknula je: “Hej, gde su svi? Mislim da sam napravila puni krug!” Publika je pala u smeh dok je Radojka završavala svoju “trku” uz ovacije.
Boks: Roki Mančano
Roki Mančano, bokser epileptičar, bio je najkontroverzniji učesnik. Njegove borbe su bile nepredvidive, ali njegova hrabrost je bila neupitna. Svaka borba Rokija Mančana bila je događaj za sebe. Prvi meč je započeo energično, ali čim je zadao prvi udarac, osetio je da dolazi napad epilepsije. Usred runde, Roki je počeo da pleše kao da izvodi neki čudni, nepredvidivi ples, a njegov protivnik je stao, zbunjen. “Je li ovo deo strategije?” pitao se sudija dok je Roki teturao u krug. Meč je prekinut dok je publika plakala od smeha.
Drugi meč je bio još smešniji. Roki je bio u punom zamahu, napadajući svog protivnika, kada je iznenada pao na pod i počeo da radi čudne pokrete rukama i nogama. Njegov protivnik je zbunjeno stao i rekao: “Mislim da je pobednička runda tvoja, Roki,” dok su medicinski tim i sudije utrčavali u ring.
U trećem meču, Roki je uspeo da izdrži prvu rundu, ali čim je počela druga, napad epilepsije ga je pogodio. Ovoga puta, Roki je izgledao kao da izvodi neku složenu koreografiju, mešavinu baleta i karatea. Njegov protivnik nije mogao da se suzdrži i smejao se do suza, zbog čega je borba morala biti prekinuta. “Bar smo imali zabavan šou,” rekao je Roki sa osmehom dok su ga iznosili iz ringa.
Sumo Rvanje za Anoreksičare: Tanaka Sakushi
Sumo rvanje za anoreksičare bilo je jedno od najneobičnijih takmičenja. Šampion ovog posebnog događaja bio je Tanaka Sakushi, što je ime koje na japanskom znači “Mršavost” i savršeno je odražavalo njegov izgled. Tanaka je bio izuzetno mršav, gotovo proziran, što je izazvalo nevjerojatne reakcije publike.
Kada je Tanaka postao šampion, sve je bilo spremno za ceremoniju dodele medalje. Međutim, kada su mu stavili medalju oko vrata, Tanaka je uzdisao od težine medalje, što je uzrokovalo da mu kičma popusti pod težinom. Kao rezultat, Tanaka je pao na pod, a medalja je ostala visiti na njegovom vratu dok su ga spasilački tim i sudije pomagali. “Izgleda da je medalja bila preteška za našeg šampiona,” rekao je jedan od sudija, dok je publika jedva suzdržavala smeh.
Trčanje na 200 Metara: Jozef Alchajmer
Jozef Alchajmer, koji boluje od Alchajmerove bolesti, bio je takmičar u trčanju na 200 metara. Kada je pištolj za start pucao, Jozef je krenuo, ali ubrzo je zaboravio gde je trebao da trči. Umesto toga, napravio je skretanje ka izlazu iz stadiona i nastavio trčanje pravo ka svojoj kući. Organizatori su ga pronašli kasnije tog dana kako mirno sedi u svojoj dnevnoj sobi, još uvek u sportskoj opremi, pitajući se zašto ga svi gledaju tako čudno. “Pa, barem sam stigao kući na vreme za ručak,” rekao je Jozef kroz smeh, dok su ga organizatori tapšali po ramenu.
Zaključak
Olimpijske igre za penzionere u Kaktus Gulchu nisu bile samo takmičenje, već proslava života, borbenosti i humora. Svaki učesnik je imao svoju jedinstvenu priču, a njihovi uspesi i smeh su inspirisali sve prisutne. Ovi penzioneri su dokazali da godine nisu prepreka za zabavu, a pravi šampioni su oni koji znaju da se smeju zajedno s drugima.
test