Argentinski tango: Istorija, karakter i tehnika plesa

Argentinski tango je jedan od najpoznatijih i najprepoznatljivijih plesova na svetu, koji spaja strast, eleganciju i tehniku. Njegova istorija, karakter i tehnika plešu se kroz decenije, a sama tradicija ovog plesa čini ga nezaobilaznim delom svetske kulturne baštine.

Istorija Argentinskog Tanga

Tango je nastao u drugoj polovini 19. veka u Buenos Ajresu, glavnom gradu Argentine. Njegov razvoj je bio rezultat mešavine evropskih plesova, poput polke i mazurke, sa afričkim ritmovima i lokalnim argentinskim folk elementima. U to vreme, Buenos Ajres je bio grad u kojem su se mešali ljudi iz različitih kultura i socijalnih slojeva, što je omogućilo stvaranje novih muzičkih i plesnih izraza.

Tango je počeo kao ples među imigrantima, posebno onima koji su dolazili iz Italije, Španije, Afrike i drugih delova Latinske Amerike. Ples je bio izuzetno popularan u „casinos“ (klubovima) i „bordelima“ grada, gde su se okupljali siromašni radnici i mornari. Iako je tango prvobitno bio smatran nepristojnim i nemoralnim, ubrzo je postao popularan među višim društvenim slojevima i proširio se u Evropu početkom 20. veka, gde je doživeo ogroman uspeh.

Karakter Tanga

Tango je ples pun strasti, energije i intimnosti, a karakteriše ga duboka emocionalnost koja se prenosi između partnera. Dok plešu, partneri stvaraju blizak kontakt kroz blagi fizički dodir, što omogućava savršenu koordinaciju i izražavanje osećanja. Ovaj ples je poznat po tome što je veoma improvizovan, što znači da plesači često stvaraju koreografiju u trenutku, oslanjajući se na međusobnu intuiciju i komunikaciju.

Ples se zasniva na “caminaru” (kretanju), što podrazumeva nežno, ali sigurno kretanje kroz prostor. Iako tango može biti strastven i dramatičan, najlepši trenuci dolaze iz suptilnih pokreta i tišine između koraka, u kojima se oseća duboka povezanost plesača.

Tehnika Plesanja

Tehnika argentinskog tanga je kompleksna i zahteva veliku preciznost i kontrolu od oba plesača. Iako je tango snažno orijentisan na improvizaciju, postoje osnovni principi koji se moraju savladati.

Osnovni koraci: Tango se pleše u osnovnom taktu od četiri otkucaja, a osnovni korak obuhvata pomeranje unazad ili unapred, uz blage okrete i promena smera. Lider (obično muškarac) pokazuje partneru (ženi) pravac, a partnerka reaguje na osnovu njegovih signala.

Kretanje i balans: Tango zahteva veoma dobar balans, jer se plesači često nalaze u poziciji na jednoj nozi, što omogućava izvođenje brzih i preciznih koraka. Kretanje je snažno i brzo, ali se u isto vreme mora zadržati kontrola i nežnost.

Oči i pogled: Kretanje očima i komunikacija kroz pogled su važni delovi tehnike. Plesači često koriste oči da prenesu emocije i sinhronizuju svoje pokrete, što doprinosi dubokoj povezanosti među njima.

Poznate Figure Tanga

Iako je tango veoma improvizovan, postoje neke prepoznatljive figure koje se često viđaju u izvedbama. Neke od najpoznatijih figura uključuju:

1. Ocho: Ovo je osnovna figura tanga koja uključuje kružno kretanje, gde žena pravi osam na podu dok menja pravac. Lider joj pokazuje smer i prati njen pokret.

2. Giro: Ovo je okret koji može biti izveden u različitim pravcima i brzinama. U ovoj figuri, lider vodi partnerku kroz kružno kretanje.

3. Sacada: U ovoj figuri jedan plesač menja poziciju partnerove noge, pomerajući je uz pomoć svoje noge, što stvara efekat “otimanja” i dodaje dinamiku plesu.

4. Boleo: Ova figura uključuje mahanje nogom partnerke u visokom luku, često uz okretanje ili čak u vazduhu, stvarajući efekte vizuelnog iznenađenja i atraktivnosti.

Poznata Muzika za Argentinski Tango

Muzika koja prati argentinski tango takođe ima bogatu istoriju. Početni tango orkestri su bili manji, ali su tokom vremena prerasli u veće orkestre sa složenijim aranžmanima. Neki od najpoznatijih kompozitora tanga uključuju:

• Carlos Gardel – Jedan od najpoznatijih i najvažnijih kompozitora tanga, poznat po pesmama kao što su „El día que me quieras“ i „Mi Buenos Aires querido“, koje su postale simboli argentinskog tanga.
• Astor Piazzolla – Kompozitor i bandoneonista koji je modernizovao tango, stvarajući fuziju sa jazzom i klasičnom muzikom. Njegovo najpoznatije delo je „Adiós Nonino“.

Zanimljive Anegdote iz Sveta Tanga

1. Gardelov nepoznati početak: Carlos Gardel, ikona argentinskog tanga, rođen je u Francuskoj, a ne u Argentini, kako se često verovalo. Iako su svi smatrali da je “sin Buenos Airesa”, istraživanja su pokazala da je zapravo rođen u Tuluzi, a migrirao je u Argentinu kao vrlo mlad.

2. Tango zabranjen: U početku 20. veka, tango je bio zabranjen u mnogim evropskim gradovima zbog njegove reputacije, smatrajući ga nemoralnim plesom. Međutim, ubrzo je postao modni trend u Parizu i širom Evrope.

3. Tango i film: Tango je postao globalno prepoznatljiv zahvaljujući filmovima kao što je „Tango“ iz 1998. godine, koji je prikazivao lepotu i strast ovog plesa. Ovaj film je prikazao mnoge profesionalne plesače, a scena tanga postala je neizostavan deo filmskog sveta.

Argentinski tango nije samo ples, već i emotivno putovanje koje izaziva snažna osećanja i duboku povezanost između partnera. Njegova istorija i kultura su bogate i raznolike, a s vremenom je stekao globalnu popularnost kao jedan od najlepših i najstrastvenijih plesova na svetu.