Соколска друштва у Србији имају дугу и значајну историју која је уско повезана са националним препородом, физичким васпитањем и патриотским васпитањем омладине. Њихов развој је пратио друштвене и политичке промене у Србији и ширем јужнословенском простору.
Почеци соколског покрета у Србији
Соколски покрет је настао у Чешкој 1862. године, а основао га је Мирослав Тирш са циљем јачања телесне спреме, националног идентитета и моралне снаге народа. Покрет је брзо стекао популарност међу Словенима у Аустроугарској, а крајем 19. века проширио се и на српске земље.
Прво соколско друштво у Србији основано је 1891. године у Београду под именом „Српски Соко“. Његов оснивач је био професор Милан Милићевић, а друштво је имало за циљ развој физичке културе и неговање националне свести. Први инструктори били су углавном Чеси, који су донели методе гимнастике развијене у оквиру чешког соколства.
Развој соколског покрета у Краљевини Србији
Током Првог светског рата соколска друштва су углавном престала са радом, јер су њихови чланови активно учествовали у одбрани земље. Након рата, 1919. године, уједињењем српских, хрватских и словеначких соколских организација формирано је Југословенско соколство, које је деловало у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевини Југославији.
Соколство је добило снажну подршку државе и краљевске породице, нарочито краља Александра I Карађорђевића. Соколске организације су се шириле широм Србије, а у Београду је 1930. године подигнут Соколски дом, који је постао центар соколских активности.
Соколство у Другом светском рату и после рата
Током окупације Југославије 1941. године, соколска друштва су била забрањена, а многи соколи су учествовали у борби против окупатора, посебно у редовима партизана.
После рата, комунистичке власти су 1945. године угасиле соколска друштва, јер су их сматрале буржоаским и монархистичким организацијама. Уместо њих, основана је Фискултурна организација „Партизан“, која је преузела улогу физичког васпитања, али са другачијом идеологијом.
Обнова соколских друштава
После пада комунизма и распада Југославије, соколска друштва су постепено обнављана. Данас у Србији делује неколико соколских друштава која настављају традицију старог соколства, иако нису толико масовна као некада.
Соколски покрет у савременој Србији углавном се бави неговањем здравог начина живота, физичке културе и очувањем историјског наслеђа.
Закључак
Соколска друштва су одиграла значајну улогу у развоју физичке културе, националне свести и грађанске одговорности у Србији. Иако је њихов утицај смањен у другој половини 20. века, њихово наслеђе и даље живи кроз различите спортске и културне активности.
Facebook Comments