U srcu Divljeg zapada, gde su pesak i kaktusi jedini verni prijatelji, živeo je kauboj po imenu Stiv Nikolić. Stiv je bio poznat po svojoj strasti prema plesu, ali još više po svojoj sklonosti ka nevoljama. Jednog sunčanog dana, dok je vežbao svoje plesne korake usred ničega, naišao je na neobičan prizor – staricu u gej odeći kako žvaće šarene žvake.
Stiv nije mogao da odoli da ne napravi šalu. Prišao je starici, namignuo joj, i rekao: “Izvini, bako, ali ti si u mojim plesnim koracima!” Zatim je podigao nogu i sutnuo babu u dupe. Starica je poskočila i, u trenutku, zgrabila za uzde bizona koji se niotkuda pojavio. “Hej, mladiću! Ovo nije poslednje što si čuo od mene!” povikala je dok je odjahala u zalazak sunca.
Stiv se nasmejao, izvadio tekilu iz svog kožnog prsluka i uzeo veliki gutljaj. Dok je pušio cigaru, navlačio je par crvenih čarapa koje su mu donosile sreću. Zadovoljno je pogledao oko sebe, osluškujući tišinu pustinje, kada je iznenada čuo neobičan zvuk.
Podigao je pogled i ugledao svinju kako leti nebom. “Nema šanse”, pomislio je. Ali, kaubojski instinkti nisu ga izdali. Izvadio je revolver, nanišanio i pucao. Metak je pogodio svinju, i ona je pala na zemlju, pravo pred njegove noge.
“Večera je gotova”, rekao je Stiv sa smeškom, dok je sunce lagano tonulo iza horizonta. Na brzinu je spremio pečenje i uživao u ukusnom obroku. Kako su poslednji zraci sunca nestajali, Stiv je obrisao usta, zapalio novu cigaru i nastavio da pleše svoj kaubojski ples u tami pustinje.
Facebook Comments