Kortizol je steroidni hormon koji proizvodi nadbubrežna žlezda kao odgovor na stres i niz drugih faktora. Poznat je kao “hormon stresa” jer se njegovo lučenje najviše povećava u stresnim situacijama. Međutim, kortizol ima važnu ulogu u mnogim telesnim funkcijama i nije uvek negativan. Ključno je razumevanje njegove dvostruke prirode – kako koristi telu i kako može da šteti kada ga ima previše.
Zašto je kortizol važan i kada je koristan?
Kortizol ima brojne korisne uloge u organizmu:
-
Regulacija metabolizma: Pomaže u razgradnji masti, proteina i ugljenih hidrata radi stvaranja energije.
-
Kontrola upalnih procesa: Djeluje kao prirodni antiinflamator.
-
Podrška imunitetu: Umerene količine kortizola pomažu imunitetu da reaguje efikasno.
-
Održavanje krvnog pritiska: Pomaže regulaciji krvnog pritiska i ravnoteže soli i vode.
-
Reakcija na stres: Pomaže telu da se nosi sa opasnostima kroz borba–bekstvo (fight-or-flight) mehanizam.
Kada kortizol postaje problem?
Hronično povišen nivo kortizola može dovesti do brojnih problema:
-
Povećanje telesne težine, naročito masnih naslaga u predelu stomaka.
-
Povišen šećer u krvi i veći rizik od dijabetesa tip 2.
-
Slabljenje imunog sistema – povećana podložnost infekcijama.
-
Problemi sa spavanjem – nesanica ili loš kvalitet sna.
-
Anksioznost i depresija – kortizol utiče na hemiju mozga.
-
Slabiji mišići i kosti – razgradnja proteina i smanjena gustina kostiju.
-
Menstrualni poremećaji i smanjena plodnost kod žena.
Šta utiče na lučenje kortizola?
Lučenje kortizola podstiču različiti faktori:
-
Stres (fizički i psihički) – posao, konflikti, trauma, emocionalni pritisak.
-
Nedostatak sna – hronična nesanica i poremećaji ritma spavanja.
-
Prekomerni unos kofeina – naročito ujutru i uveče.
-
Preterana fizička aktivnost – naročito bez odmora i oporavka.
-
Neredovna i loša ishrana – preskakanje obroka, dijete sa niskim unosom kalorija.
-
Zdravstveni poremećaji – npr. Cushingov sindrom, depresija, anksiozni poremećaji.
Kako prirodno smanjiti nivo kortizola?
Postoje brojni načini da se nivo kortizola održi u zdravim granicama:
1. Smanjite stres
-
Meditacija, joga, duboko disanje i tehnike opuštanja.
-
Pisanjem dnevnika i izražavanjem osećanja.
-
Održavanje zdravih međuljudskih odnosa.
2. Redovan i kvalitetan san
-
Održavajte rutinu spavanja (7–9 sati).
-
Izbegavajte ekrane i kofein pre spavanja.
3. Umerena fizička aktivnost
-
Vežbajte umereno (šetnja, plivanje, vožnja bicikla).
-
Izbegavajte pretreniranost i obavezno planirajte odmor.
4. Pravilna ishrana
-
Redovni obroci bogati biljnim vlaknima, vitaminima i zdravim mastima.
-
Smanjite unos šećera i prerađene hrane.
5. Biljke i suplementi
-
Ashwagandha, rhodiola, magnezijum, omega-3 – mogu pomoći u smanjenju stresa i kortizola.
Povećava razgradnju (katabolizam) hranljivih materija da bi stvorio energiju, posebno u stresnim situacijama:
1. Ugljeni hidrati (šećeri)
-
Kortizol povećava glukoneogenezu – to je proces u jetri kojim se od aminokiselina (iz mišića) i glicerola (iz masti) pravi glukoza.
-
Povećava nivo šećera u krvi, da bi telo imalo dovoljno “goriva” za hitne reakcije (npr. bežanje ili borbu).
2. Proteini (mišići)
-
Kortizol razgrađuje proteine u mišićima do aminokiselina, koje se zatim koriste za pravljenje glukoze.
-
Zbog toga hronično povišen kortizol može izazvati gubitak mišićne mase.
3. Masti (lipidi)
-
Kortizol podstiče razgradnju masti (lipolizu), ali ujedno može da dovede do nakupljanja masti u stomaku ako je stalno povišen.
-
Paradoksalno, iako razgrađuje masti, kod hroničnog stresa telo skladišti masnoće jer očekuje “dugoročnu krizu”.
Kortizol slabi imuni sistem kada je hronično povišen, i to kroz više mehanizama:
🧪 1. Smanjuje broj i aktivnost imunih ćelija
-
T limfociti (T-ćelije) i B limfociti, koji su ključni za borbu protiv virusa i bakterija, smanjuju se pod uticajem kortizola.
-
Takođe se smanjuje aktivnost NK ćelija (natural killer cells) koje ubijaju zaražene i tumorske ćelije.
🛑 2. Inhibira upalu
-
Kortizol blokira proizvodnju citokina – signalnih molekula koje pokreću upalni odgovor.
-
Takođe smanjuje stvaranje prostaglandina i histamina, koji su ključni za oticanje, crvenilo i bol (tipične reakcije u upali).
⮕ Zbog toga se sintetički kortikosteroidi (lekovi slični kortizolu, poput deksametazona ili prednizona) koriste za lečenje alergija, autoimunih bolesti i upala.
📉 3. Smanjuje proizvodnju antitela
-
Kortizol usporava funkciju B-ćelija, koje stvaraju antitela.
-
To znači da telo sporije i slabije reaguje na infekcije.
🧬 4. Indukuje apoptozu (programiranu smrt) imunih ćelija
-
Visok nivo kortizola može „ugasiti“ neke ćelije imunog sistema kad postanu „previše aktivne“.
-
Ovo je korisno kod autoimunih bolesti, ali štetno kad je telo izloženo pravim infekcijama.
⚠️ Posledice hronično povišenog kortizola:
-
Veća sklonost prehladama, gripu, virusima i gljivicama.
-
Sporije zarastanje rana.
-
Pogoršanje autoimunih bolesti (ponekad ih umiri, ali dugoročno destabilizuje imunitet).
-
Veći rizik od karcinoma (slabljenje nadzora nad mutiranim ćelijama).
✅ Kratkoročno = korisno
U akutnom stresu, kortizol pomaže da se spreči prejaka upala (npr. kod povrede ili infekcije).
❌ Hronično = štetno
Kod hroničnog stresa, kortizol potiskuje imuni sistem previše i predugo.
HORMONI POD UTICAJEM STRESA
1. Kortizol – 📈 RASTE
-
Glavni hormon stresa (iz kore nadbubrežne žlezde).
-
Podiže šećer u krvi, razgrađuje proteine i masti.
-
Potiskuje imuni sistem, remeti san i apetit.
2. Adrenalin i noradrenalin – 📈 RASTU
-
Luče se brzo u akutnom stresu (borba ili bekstvo).
-
Povećavaju broj otkucaja srca, krvni pritisak, šire zenice.
-
Telu daju „hitnu energiju“, ali kod hroničnog stresa iscrpljuju organizam.
3. Inzulin – 📈/📉 POREMEĆEN
-
Kortizol povećava šećer u krvi → pankreas luči više insulina.
-
Dugoročno može doći do insulinske rezistencije → rizik od dijabetesa tipa 2.
-
Nagle oscilacije šećera → umor, nervoza, želja za slatkišima.
4. Štitna žlezda (T3, T4) – 📉 OPADA
-
Kortizol usporava rad štitne žlezde.
-
Telo prelazi u „štedljiv režim“ – usporen metabolizam, hladne ruke, debljanje, umor.
-
Povećan rizik od hipotireoze.
5. Polni hormoni (estrogen, progesteron, testosteron) – 📉 OPADAJU
-
Kortizol „krade sirovine“ (pregnenolon) iz kojih se inače prave polni hormoni → tzv. “pregnenolon steal”.
-
❌ Kod žena: neredovne menstruacije, PMS, neplodnost.
-
❌ Kod muškaraca: niži testosteron, smanjen libido, manjak energije.
6. Melatonin – 📉 OPADA
-
Kortizol i melatonin su u „suprotnom ritmu“:
Kad je kortizol visok → melatonin nizak → poremećen san. -
Stres remeti prirodni cirkadijalni ritam, dovodi do nesanice ili površnog sna.
7. Serotonin i dopamin – 📉 OPADAJU
-
Stres „troši“ neurotransmitere sreće i motivacije.
-
Dovodi do depresije, anksioznosti, gubitka interesa i uživanja.
-
Loša ishrana i loš san dodatno pogoršavaju balans ovih hormona.
🔁 Ukratko:
Kortizol ubrzava oslobađanje energije iz rezervi (šećeri, masti, proteini) kako bi telo moglo brzo da reaguje u stresnim situacijama. To je korisno kratkoročno, ali ako traje dugo, dolazi do poremećaja metabolizma – gubitak mišića, gojenje, insulinska rezistencija i povišen šećer u krvi.
Zaključak
Kortizol je esencijalan hormon za opstanak – pomaže telu da odgovori na stres, reguliše metabolizam i podržava imunološki sistem. Problem nastaje kada je njegovo lučenje hronično povećano. Tada može ozbiljno narušiti zdravlje i kvalitet života.
Balansiran način života – sa dovoljno sna, umerenom fizičkom aktivnošću, kvalitetnom ishranom i mentalnom higijenom – ključ je za održavanje kortizola u zdravim granicama. Umeren kortizol je naš saveznik, ali hronično povišen kortizol može postati tih, ali opasan neprijatelj.
Facebook Comments