Na birou za zapošljavanje, troje nezaposlenih – Živorad, Radosav i Stanojka – čekali su svoj red da predaju papire. Ubrzo su se upoznali i otkrili da imaju slične probleme pri pronalasku posla.
Živorad je narkoleptičar, Radosav je pomalo introvert, a Stanojka je vegan.
Prva destinacija: Bolnica
Glavni doktor, dr. Petrović, ugledao je Živorada kako ulazi u njegovu kancelariju. Živorad je došao s velikim osmehom i uzbuđenjem, ali čim je seo u stolicu, oči su mu se polako zatvorile. Doktor je pokušao da ga probudi pitanjem: “Možete li nam reći nešto o sebi, Živorade?” No, Živorad je samo tiho hrkao, u snu nesvesno mrmrljajući. Iznenada, Živorad je pao sa stolice, oborivši stolice i nekoliko čaša sa stola, prouzrokujući haos u kancelariji. Dr. Petrović je bio šokiran i pokušao je da pomogne Živoradu da se podigne, ali on je nastavio da spava na podu.
Doktor se zbunjeno okrenuo prema Radosavu.
“Recite nam nešto o sebi.”
Radosav je samo ćutao i gledao u pod, ruke su mu se tresle. Njegovo disanje je postajalo sve brže i pliće, oči su mu se širile od straha. Počeo je da se znoji, a ubrzo nakon toga je dobio napad panike. Počeo je da plače, pokušavajući da sakrije lice rukama.
Na kraju, došao je red na Stanojku.
“Zašto mislite da biste bili dobar kandidat za ovaj posao?” upita dr. Petrović.
Stanojka ponosno odgovara: “Ja sam vegan.”
Doktor je samo odmahnuo glavom i rekao: “Sledeći!”
Druga destinacija: Farma ovaca
Farmerka Milka dočekala je trojicu sa toplim, ali pomalo skeptičnim osmehom. Živorad je ušao sa energijom, ali se na svakih nekoliko koraka zaletao kao da mu noge ne mogu da izdrže. Kad je Milka upitala: “Kako mislite da biste se snašli na farmi?” Živorad je pokušao da odgovori, ali je zaspao naslonjen na ormar koji je ubrzo pao, povukavši sa sobom nekoliko polica i stvarajući veliku buku. Milka je bila u šoku dok je pokušavala da podigne ormarić i Živorada, koji je nastavio da spava na podu.
Milka se okrenula ka Radosavu. “Imate li iskustva sa životinjama?”
Radosav je sedeo tiho, noge mu se tresle, a oči su mu se zatekle u izrazu konfuzije. Izgledalo je kao da je u svom svetu, udaljen od stvarnosti. Milka je pokušala da ga ohrabri, ali je Radosav počeo da hiperventilira, suze su mu tekle niz lice dok je pokušavao da se smiri.
Milka se zatim okrenula ka Stanojki. “Šta biste vi doneli našoj farmi?”
Stanojka sa osmehom reče: “Ja sam vegan.”
Milka je uzdahnula i zamolila sledeće kandidate da uđu.
Treća destinacija: Gradilište
Majstor Miroslav je dočekao trojicu sa ozbiljnošću u glasu. Živorad je ušao, ali je nogama zalutao kao da su mu se stopala zalepila za pod. Kad je Miroslav upitao: “Možete li nam reći nešto o vašem iskustvu sa građevinom?” Živorad je otvarao usta, ali je ubrzo zaspo, glavom klonuvši na sto. Od snažnog udara, stol je pukao, obarajući alat i stvarajući veliku buku. Miroslav je bio besan dok je pokušavao da probudi Živorada.
Miroslav je pogledao Radosava, koji je sedeo ukočeno, ruke mu se znojile, a noge su mu drhtale. “Šta vas je privuklo ovom poslu?” upita Miroslav. Radosav je mogao samo da trepće, ali se nije usudio da izgovori reč. Kada je Miroslav podigao glas, Radosav je doživeo još jedan napad panike, plačući dok je pokušavao da izađe iz prostorije.
Miroslav se okrenuo ka Stanojki. “Šta vi možete da ponudite našem timu?”
Stanojka ponosno odgovara: “Ja sam vegan.”
Miroslav je samo slegnuo ramenima i rekao: “Sledeći!”
Četvrta destinacija: Restoran
Šef kuhinje, gospođa Vesna, dočekala je trojicu sa prijateljskim, ali pomalo umornim osmehom. Živorad je ušao, vidno umoran, i čim je seo, brada mu je počela padati. Kad je Vesna upitala: “Kako biste doprineli našem restoranu?” Živorad je otvorio usta, ali nije uspeo da odgovori pre nego što je zaspao, glavom udarivši u sto. Stol je popustio pod njegovom težinom, obarajući čaše i tanjire, stvarajući haos u kuhinji.
Vesna se okrenula ka Radosavu. “Imate li iskustva u ugostiteljstvu?”
Radosav je sedeo ukočeno, ruke mu se tresle, a oči su mu se punile suzama. Pokušao je da odgovori, ali mu je glas zatajio. Počeo je da plače, pokušavajući da sakrije lice rukama.
Vesna se zatim okrenula ka Stanojki. “Šta mislite da je vaša najveća prednost?”
Stanojka sa sigurnošću reče: “Ja sam vegan.” Vesna je samo odmahnuo glavom i rekla: “Sledeći!”
Peta destinacija: Softverska kompanija
Menadžer, gospodin Jovan, dočekao je trojicu sa ozbiljnim izrazom lica. Živorad je ušao sa izrazom gotovo umornim, a kad je Jovan upitao: “Kako biste se uklopili u naš tim?” Živorad je počeo da odgovara, ali se brzo srušio na stolicu, zaspevši na sred rečenice. Iznenada je pao sa stolice, obarajući računar i stol, stvarajući haos u kancelariji.
Jovan se okrenuo ka Radosavu. “Koje su vaše veštine?”
Radosav je sedeo sa rukama na kolenima, oči uprte u pod. Nije mogao da izgovori ni reč, samo je klimajući glavom pokazivao svoje neuspehe. Suze su mu tekle niz lice, dok je pokušavao da se smiri.
Na kraju, Jovan je pogledao Stanojku. “Šta vas čini posebnim kandidatom?”
Stanojka ponosno odgovara: “Ja sam vegan.” Jovan je samo slegnuo ramenima i rekao: “Sledeći!”
Šesta destinacija: Zatvor
Čuvar, gospodin Marko, dočekao je trojicu sa strogim izrazom lica. Živorad je ušao s izrazom zbunjenosti, ali se vrlo brzo povukao u san dok je Marko postavljao pitanje: “Kako biste se nosili sa ovim poslom?” Živorad je samo hrkao, bez mogućnosti odgovora. Ubrzo je pao sa stolice, oborivši nekoliko ormara, stvarajući pometnju u kancelariji.
Marko se okrenuo ka Radosavu. “Imate li iskustva sa radom u zatvoru?”
Radosav je sedeo mirno, ali njegov izraz lica je otkrivao duboku nesigurnost. Počeo je da se znoji i hiperventilira, suze su mu tekle niz lice dok je pokušavao da izađe iz kancelarije.
Marko se zatim okrenuo ka Stanojki. “Zašto mislite da biste bili dobar čuvar?”
Stanojka sa osmehom odgovara: “Ja sam vegan.” Marko je samo uzdahnuo i rekao: “Sledeći!”
Sedma destinacija: Ludnica
Glavni psihijatar, dr. Milena, dočekala je trojicu sa profesionalnim osmehom. Živorad je ušao s izrazom konfuzije i uzbuđenja, ali se ubrzo srušio na stolicu, zaspavši usred rečenice. Doktor Milena je pokušala da ga probudi, ali je Živorad pao sa stolice, oborivši nekoliko medicinskih instrumenata i stvarajući haos u ordinaciji.
Dr. Milena se okrenula ka Radosavu. “Kako biste se nosili sa pacijentima?”
Radosav je sedeo mirno, ali se brzo izgubio u svojim mislima. Počeo je da hiperventilira, suze su mu tekle niz lice dok je pokušavao da se smiri. Dr. Milena je pokušala da mu pomogne, ali Radosav je pobegao iz ordinacije.
Na kraju, dr. Milena se okrenula ka Stanojki. “Zašto ste zainteresovani za rad ovde?”
Stanojka ponosno odgovara: “Ja sam vegan.” Dr. Milena je samo uzdahnula i rekla: “Sledeći!”
Nakon nekoliko neuspešnih razgovora za posao, Živorad, Radosav i Stanojka odlučili su da se sastanu u kafani koja se nalazila blizu biroa za zapošljavanje. Svi su bili umorni, ali su znali da moraju da razgovaraju i podelili svoja iskustva.
Dok su sedili za stolom, Stanojka je sipala čaj za sve njih. Živorad je umorno sleteo na stolicu, kao da su mu noge od olova. Radosav je sedeo na suprotnoj strani, sa rukama prekrštenim na stolu, lice mu je bilo zamišljeno. Stanojka je bila jedina koja je pokušavala da održi pozitivan duh, ali i njoj se povremeno primećivao umor u očima.
Živorad: “Ne mogu da verujem koliko sam puta zaspao tokom tih razgovora. Prvo sam mislio da je samo slučajnost, ali sada sam siguran da nisam za ovaj svet.”
Živorad se nasmejao kroz suze, dok je pokušavao da se nasloni na sto. Stanojka je blago klimala glavom, razumemajući njegovo razočaranje.
Stanojka: “Meni su govorili da je moje ‘ja sam vegan’ nešto što ne može da se uskladi sa svakim poslom, ali nisam znala da će to postati glavni razlog zbog kojeg ne mogu da nađem posao.”
Radosav je podigao pogled, konačno se odlučivši da progovori.
Radosav: “Ne znam šta je gore – što sam tokom svih tih intervjua samo sedeo tiho, kao da nisam ni prisutan, ili što osećam da se moja nesigurnost samo pogoršava.”
U trenutku tišine, svi su uzeli gutljaj iz svojih šolja. Živorad je pokušao da pronađe utehu u rečima.
Živorad: “Verovatno nam je svima potreban neki način da se izrazimo. Stvarno mislim da samo moramo da pronađemo ono što nas ispunjava.”
Stanojka: “Možda bismo trebali da se fokusiramo na ono što nam je zajedničko. Svi imamo nešto jedinstveno u sebi, nešto što drugi ne mogu da shvate, ali može biti od koristi ako to stavimo zajedno.”
Radosav: “Moguće je da nas naši problemi zapravo čine posebnima. Možda je vreme da iskoristimo te nesavršenosti i pokušamo nešto potpuno novo.”
Tri prijatelja su se upustili u razgovor o idejama koje su im prolazile kroz mislima. Počeli su da zamišljaju kako bi mogli da koriste svoje jedinstvene osobine kako bi stvorili nešto korisno i značajno. Stanojka je predložila da otvore firmu koja bi mogla da pomogne ljudima poput njih, onima koji su se suočili sa sličnim izazovima.
Stanojka: “Zašto ne bismo otvorili firmu koja nudi lekove za smirenje, biljne proizvode i terapiju za ljude koji imaju problema sa komunikacijom, kao što su mutave osobe?”
Živorad i Radosav su se pogledali, prepoznajući sjaj u Stanojkinim očima.
Živorad: “To bi moglo biti nešto što ne samo da nam omogućava da iskoristimo naše iskustvo, već i da pomognemo drugima koji se nalaze u sličnim situacijama.”
Radosav: “Mislim da imamo sve što nam je potrebno da ovo ostvarimo. Naša kombinacija veština i iskustava može da bude snaga koju ćemo iskoristiti za nešto značajno.”
Svi su se složili, a uzbuđenje u njihovim očima je počelo da se budi. Ideja da kreiraju nešto svoje, nešto što će biti korisno, donela je novu nadu i energiju.
Ova nova svrha i entuzijazam su ih vodili dok su radili na svom planu. Firma je postala uspešna, ne samo zato što su pronašli način da premoste svoje lične izazove, već i zato što su stvorili prostor u kojem su mogli da koriste svoje jedinstvene sposobnosti za pomoć drugima.
Na kraju, nakon toliko neuspešnih razgovora, Živorad, Radosav i Stanojka su se okupili i odlučili da preuzmu stvari u svoje ruke. Otvorili su svoju firmu specijalizovanu za prodaju lekova za smirenje, biljnih proizvoda i terapiju za mutave osobe. Njihova prethodna iskustva i jedinstveni pristup doveli su do uspeha, a njihova firma je brzo postala poznata. Dok su prvi dani bili teški, njihova odlučnost i međusobna podrška pomogli su im da pronađu svoje mesto i naprave razliku u svetu.
Facebook Comments