Doktor Stiv Nikolić, praktičar opšte medicine, odlučio je da započne novi život u malom gradu, sa svojom ljubaznom mačkom Sunčicom kao jedinim saputnikom. Kupio je staru kuću preko interneta, nadajući se mirnom životu i tišini.
Već prvih noći u novom domu, Stiv je počeo da primećuje čudne pojave. Koraci bi se čuli po praznim hodnicima, senke bi se povremeno pojavljivale i nestajale u mraku, a povremeno bi se osećao neprijatan miris trule ribe koji bi ispunio prostoriju.
Nije bio sklon sujeverju, ali ove pojave su ga uznemiravale. Ipak, umesto da se plaši, Stiv je odlučio da istraži šta se zapravo dešava u njegovoj novoj kući.
Jedne noći, dok je sedeo za stolom u dnevnoj sobi, iznenada se pojavio duh koji je smrdio na trulu ribu. “Doktore, zašto si došao ovde da nam smetaš?”, režao je duh, pokušavajući da ga prestraši svojim smradom.
Stiv je mirno podigao pogled sa knjige i upitao: “Šta te to boli da mene pokušavaš da povrediš?”
Duh se zbunio. “Pa, ja… ja samo želim da me ostaviš na miru.”
“Razumem. Ali zašto smrdiš kao trula riba? Da li ti je nešto drugo možda bolje?” Stiv je klimnuo glavom prema otvorenom prozoru, dajući duhu do znanja da je smrad neprijatan.
S vremenom, drugi duhovi i monstrumi su se počeli pojavljivati. Zombi koji je hramljao zbog uganute noge, duh koji se plašio mraka i pojavljivao se samo kad je bilo upaljeno svetlo, vampir koga je mučila zubobolja… Svako od njih je pokušavao da zastraši Stiva na svoj način, ali Stiv je ostajao hladne glave.
Jedne večeri, dok je sedeo za svojim stolom, maskirani ubica je kroz hodnik prošao uz jecanje, držeći se za glavu. “Boli me glava, osećam se grozno”, jecao je.
Stiv je mirno ustao i pitao: “Šta te to boli da mene pokušavaš da povrediš?”
Maskirani ubica se zaustavio u svojim koracima. “Niko me nikada nije pitao za to… Boli me ova maska, boli me što sam bio prisiljen da postanem ubica.”
Stiv je sedeo preko stola od njega. “Mogu li nekako pomoći? Možda samo trebaš nekoga s kim možeš razgovarati.”
I tako je Stiv, jedan po jedan, pružao podršku i terapiju svim duhovima i monstrumima u svojoj kući. Naučio je da je svako od njih imao svoje strahove, bolove i probleme. A oni su shvatili da ovaj čovek nije kao drugi ljudi koje su sretali. Bio je neko ko je želeo da pomogne.
Duh koji smrdi: Stiv je prepoznao da je miris duha posledica energetskog disbalansa. Savetovao je duhu da se okuplja u prostoriji sa suncem, otvarajući prozor da bi pročistio atmosferu. Takođe mu je preporučio da razvija svest o svojoj energiji i da se posveti meditaciji kako bi se oslobodio neugodnog mirisa.
Zombi sa uganutom nogom: Stiv je pristupio problemu sa empatijom, nudeći zombiju toplu oblogu i nežnu masažu. Ohrabrio ga je da se opusti i da dozvoli svojoj nozi da se prirodno leči, dok je zombi pričao o svojim strahovima od ponovnog povređivanja.
Duh koji se plaši mraka: Stiv je saznao da duh ima dubok strah od tame i da se oseća sigurnije u svetlom okruženju. Kao terapiju, preporučio mu je tehnike disanja i meditaciju koje bi mu pomogle da se oslobodi straha i da prihvati svetlost i tamu kao deo svog postojanja.
Vampir sa zuboboljom: Stiv je pregledao vampirove zube i otkrio upalu desni. Preporučio je da vampir koristi biljne obloge kako bi umanjio bol, kao i da poveća unos kalcijuma i vitamina D kako bi ojačao zube. Takođe je savetovao redovnu oralnu higijenu.
Duh iz kupatila sa problemima prostate: Stiv je saosećajno saslušao duhove tegobe i shvatio da je njegova nelagoda povezana sa emocionalnim neskladima. Preporučio mu je da praktikuje tehnike opuštanja i da se posavetuje sa entitetom duhovnog zdravlja kako bi razumeo svoje stanje.
Maskirani ubica sa glavoboljom: Stiv je razumeo da je maskirani ubica pod stresom i napetostima, što je uzrokovalo njegovu glavobolju. Nudio mu je savete za upravljanje stresom, kao što su tehnike disanja, meditacija i lagana vežba. Takođe je preporučio ubici da razmotri razgovor sa nekim, kako bi razumeli svoje misli i emocije.
Svaki od ovih pristupa je bio individualizovan i prilagođen specifičnim potrebama i karakteristikama svakog duha ili monstruma. Stiv je pokazao izuzetnu empatiju i razumevanje za njihove neobične situacije, što je rezultiralo njihovim izlečenjem i mirnijim životom u njegovoj kući duhova.
Nakon nekoliko nedelja, kuća je postala mirno mesto. Monstrumi su se smejali, duhovi su se osećali lakše, a Stiv je shvatio da je stvorio neobičnu, ali isceljujuću zajednicu.
Ali mir nije trajao dugo. Jednog dana, ispred kuće se pojavila Stivova bivša žena, razjarena i besna. Urlala je kako će mu uzeti sve što voli, kuću, mačku, kola, kako će ga odvesti u propast.
Stiv je pokušao da je umiri, ali njene reči su bile kao otrov.
Tada su se monstrumi i duhovi iz kuće probudili. Iskočili su iz svojih soba i odvukli Stivovu bivšu ženu natrag u tamu iz koje je došla. “Ne možeš ga povrediti više”, rečeno joj je sa zebnjom.
Kada se sve smirilo, Stiv je ostao sam sa svojom mačkom Sunčicom, gledajući u noć. Njegova kuća je konačno postala mirno mesto, a Stiv je shvatio da je sa svim tim duhovima i monstrumima stvorio neobičnu, ali isceljujuću zajednicu.
I tako je legenda o Stivu Nikoliću i njegovoj kući duhova nastavila da živi, kao priča o hrabrosti i moći da se suočiš sa svojim strahovima, bilo da su oni živi ili mrtvi.
Facebook Comments